Koliko košta deo tebe?
Koliko košta deo tebe?
Ovo pitanje može otvoriti još mnogo drugih pitanja koja se vezuju za društvo u kome živiimo. Upravo to društo, čiji smo mi sastavni deo, trebalo bi da drži do svojih tradicionalnih vrednosti, međutim zahvaljujući globalizaciji i uticaju zapada mi gubimo sopstvenu individualnost.
Nažalost danas a i sutra sve je i biće materijalizovano. Kapitalistički model je počeo polako da grize ovo društvo i da od nas pravi robove konzumerizma. Postalo je važno da budemo nešto što se od nas očekuje, da budemo potpuno nezavisni, da budemo „instagram verzija sebe“ gde bismo na kraju svi bili ista osoba. Više nije reč o generacijama, sada sve generacije trče za uspehom a taj uspeh se meri po tome koliko nas vrednuje okolina na osnovu materijalnih stvari. Sve oko sebe posmatramo kroz novac, a koliko god da ga imamo nije nam dovoljan. Čovek je počeo da bude meren u skladu sa svojim primanjima, markama koje nosi, automobilima koje poseduje, nameštajem kojim ukrašava svoj prostor, najnovijim ajfonom i ostalim trivijalnostima. Previše ulažemo u spoljašnji izgled koji neretko jako brzo menjamo, otuđujemo se od svoje prirode, a povrh svega toga mi čak i nismo zadovoljni time što imamo a posmatramo sebe uspešnim. Radimo za kapitalističke čeljusti koje nas proždiru, prodajemo se za novac, prijatelje i partenere biramo po debljini novčanika umesto po veličini srca, pa opet ostajemo sami bez empatije, bez volje, prepušteni tom beskonačnom krugu jurnjave za novcem i u neprestanoj trci za prestižom.
Sve je više isfrustriranih ljudi koji gube sebe u potrazi za „životom iz snova“ , halapljivo jureći za novcem gube svoja primarna interesovanja, sve žele da unovče a ta neprestana jurnjava za novcem i da ga ima što više obezvređuje nas same a i međuljudske odnose koje uspostavljamo.
Čovek je definitivno, jureći za novcem obesmislio svoju suštinu. Iza tog lažnog sjaja stoji velika ogorčenost i praznina jer neretko biramo da se nađemo u neprijatnom okruženju i radimo ono što ne volimo samo zarad što većih prihoda i u tome traćimo svoje živote dok i sami ne postanemo roba koju će neko kupiti.